FOTO: Pixabay.com

Kako ono što pročitamo ili pogledamo na internetu utiče na mlađe generacije? Koji su to kanali koji donose informaciju do korisnika interneta?

U savremenom digitalizovanom dobu mladi imaju potrebu da budu povezani sa svetom, da uvek budu „online“, da prate savremene trendove, dešavanja, igraju igrice, gledaju klipove, crtane filmove, koncerte, filmove…

Od uzrasta korisnika zavisi i ono što se gleda, razvoj interesovanja, pogled na svet. I porodica ima uticaj na način razmišljanja deteta, zatim škola, okruženje… Znači, mnogo je faktora koji utiču na to koje ćemo sadržaje prihvatiti a koje ne, kao i koji su nam sadržaji nametnuti, a koje smo sami svesno izabrali.

FOTO: Pixabay.com

Međutim, kako neko razume medijski sadržaj zavisi i od iskustva i obrazovanja.
Mlađe generacije pod uticajem medija razvijaju i poseban način izražavanja, slobodno se može reći tehničkog, veštačkog jezika sastavljenog od stranih reči jer bi prevedenice zvučale bezveze i zastarelo (skrol, skrolovati, adovati, šerovati, daunloudovati…)

Svakodnevno zurenje u ekran dovelo je do toga da je mladima danas teško da se skoncentrišu, selektivno slušaju ili ne slušaju uopšte. Previše medijskog sadržaja utiče na pažnju kod dece i mladih, pa im zato treba ograničiti svakodnevno korišćenje telefona, kompjutera, tableta. Mlađi uzrasti najčešće gledaju crtane filmove. Kvalitet tih crtaća ostavićemo za neki drugi put. Starija deca obično gledaju klipove ili igraju igrice. Mahom najviše vremena provode na društvenim mrežama.

FOTO: Pixabay.com

Svesni smo činjenice da moderno doba sa sobom nosi i modernu tehnologiju koja se stalno unapređuje i menja. Koliko su korisni medijski sadržaji, toliko su i štetni. Koliko, zapravo, tu ima edukacije? Po pravilu, trebalo bi da mediji imaju ulogu informisanja, edukacije, zabave. Ali, da li je to zaista tako? Što je veća produkcija i vidljivost određenog sadržaja, to se i informacije tim putem bolje prenose i stižu do svojih korisnika.

FOTO: Pixabay.com

Korist medijskih sadržaja je u tome što mogu da edukuju određenim sadržajima, pružaju mogućnost saznavanja novih činjenica, olakšavaju učenje, nude pregršt zanimljivih tema. Ipak, mogu i da učine veću štetu nego korist time što dužom upotrebom i nagomilavanjem netačnih i neproverenih informacija dovode do opadanja pažnje i koncentracije, a preko društvenih mreža možete biti prevareni, pokradeni i sl. Loša strana medijske informisanosti je i ta što nepovoljno utiče na govor, jezik, mišljenje, rasuđivanje, ponašanje, oblačenje i na još mnogo toga.

FOTO: Pixabay.com

Medijska pismenost i njeno pravilno razumevanje, sa kritičkim osvrtom na ono što u vidu informacvije dođe do korisnika, od velike je važnosti za razvoj jednog modernog društva. Zbog toga je treba negovati, a na odraslima je da mlađe edukuju na tu temu. Neki kurs ili novi predmet o medijskoj pismenosti ne bi škodio.

Napomena: Ovaj medijski sadržaj realizuje se u okviru projekta „Azbuka za 21. vek“ koji je sufinansiran sredstvima iz budžeta opštine Paraćin. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here